TOKIO DO SRBIJE

Japanci odlaze iz Japana kao Srbi iz Srbije

Japanci odlaze iz Japana kao Srbi iz Srbije

Da li znate da postoji trend “Bežimo iz Japana!” ili “Preselimo se u inostrastvo!” među Japancima?

 

Kao što je poznato, mnogi Srbi napuštaju svoju zemlju i odlaze u razvijene zemlje kao što su Nemačka, Austrija, Amerika, Kanada, Australija itd, zbog manje plate i visoke nezaposlenosti odnosno manje šanse za poslove, koje imaju veze sa dogotrajnom ekonomskom krizom u Srbiji.

Republički zavod za statistiku Srbije i Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) saopštili su da je nezaposlenost u celoj zemlji oko 13% a među mladima oko 31% u 2017. Tako mali postotak mi zvuči potpuno neverovatno i nadasve netačno, zato što smatram da je nezaposlenost u celoj zemlji oko 40% a među mladima više od 50%, što sam mogao da zaključim živeći u Beogradu i videvši realnost.

Ne znam tačan broj koliko Srba odlaze iz Srbije godišnje ali Telegraph kaže da 32,000 mladih(od 18 do 25) odlaze svake godine. U svakom slučaju, Potpuno razumem zašto Srbi odlaze iz Srbije i za to ima bezbroj razloga, od kojih je ključni neizvesna bodućnost naroda.

 

A Kakve probleme imaju Japanci za “Bežimo iz Japana”?

Kao što je mnogima poznato, Japan se nalazi na trećem mestu spiska BDP posle Amerike i Kine. Zahvaljujuci nezamislivom naporu predaka posle Drugog Svetkog rata, Japan je postao jedna od najjačih ekonomija sveta. I nezaposlenost u Japanu je manje od 3% u 2017, što je skoro isti procenat kao na Islandu.

Verujte mi da nije toliko teško naći posao u Japanu ako ne očekujete visok standard plate, kao više od €3,000, kao i dobre uslove. Onda zašto postoji trend “Bežimo iz Japana!” i zašto Japanci odlaze iz Japana kao Srbi iz Srbije?

Postoje 4 ključna razloga za to.

 

Umor od života i običaja u Japanu

Mržnje prema životu i običaju u Japanu

Foto: Kotaro Kamašima

Japanci, naročito mladi liberalnih shvatanja, su se umorili od života u Japanu i odustaju od Japana.

 

Japan je bogata zemlja po istoriji i tradiciji. S druge strane, ima milion jedinstevenih i čudnih običaja, koji su nepoznati u drugim zemljama.

Na primeru, biće problem ako ste najmlađa osoba i date svoje mišljenje na sastanku zato što je hijerarhija po starosti najvažnija stvar. Morate da se slažete sa većinom mišljenja zato što postoji kultura “Kuuki-Wo-Yomu” u Japanu, što znači čitati između redova ili postupaj onako kako drugi misle da treba.

 

Liberalni ljudi, naročito oni koji su spoznali evorpski ili uopšte svetski standard života zbog globalizacije, su počeli da se pitaju “Da li su japanski običaji normalni? NE, NISU!”. Pa zato ovakvi liberalni ljudi otvorenih shvatanja su pod stalnim stresom, koji većina Japanaca ne oseća zbog toga što su odrastajući od svojih roditelja i okoline naučili da su japanski običaji normalni.

Neki pokušavaju da sakriju stres od života Japana i žive u Japanu čak iako nemaju mira a drugi odlučuju da odu iz Japana u potrazi za mestom u kom postoji “normalna” kultura, odnosno normalniji način života.

 

Među liberalnim ljudima, koji odlaze iz Japana, popularne destinacije su;

  • Nemačka(Naročito Berlin)
  • Australija sa Novim Zelandom
  • Amerika
  • Kanada
  • Holandija

 

Bolji sistem obrazovanja za svoju decu

Japanska škola

Velovali ili ne, neki japanski roditelji odlaze iz Japana u potrazi za boljim sistemom obrazovanja za svoju decu. A zašto? Zar Japan kao visoko razvijena zemlja nema dobar sistem obrazovanja za decu?

 

U stavri, japanski sistem i način obrazovanja su izuzetno staromoderni pošto se nisu menjali nikako od pre Drugog Svetskog rata. Deca uče u školi da imaju dobar rezultat na ispitu. Deca slušaju šta profesori govore i beleže u svojoj svesci sve ono što profesori pišu na tabli. Deca ne uče da razmišljaju, nego da uče sve napamet.

Filozofija japanske škole je “Svi treba da budu isti”. Zato svi nose iste uniforme u školi(osim osnovne škole). Zato svi uče kako treba da se ponašaju i rade sve zajedno da bi bili isti.

 

Bio je incident prošle godine. Jedna srednjoškolka je imala prirodno smeđu kosu, ali ju je njen profesor naterao da ofarba kosu u crno, pošto Japanci generalno nemaju smeđu kosu već crnu, i podsetio ju je da je zabranjeno farbati kosu u školi. Njeni roditelji su pokušali da objašne školu nekoliko puta da je boja njene kose prirodna. Međutim škola očigledno nije verovala. Na kraju, ova srednjoškolka nije mogla da ide u školu zbog mentalnih problema koji su se pojavili kao rezultat stresa.

Ovo nije samo jedan od mnogobrojnih primera. Ako nemate crnu kosu nego smeđu ili crvenu, uprkos tome što je prirodna, morate da donesete školi potvrdu koja pokazuje da je prirodna. Mnoge srednjoškole u Japanu traže.

Zašto škole ovako potupaju, ovo rade? Zato što je uniformisanost najvažnija. Ako ste posebni ili drugačiji od “normalnog”, to nije ok.

 

Zbog ovih problema, neki roditelji odlaze iz Japana od briga za budućnost svoje dece.

Popularne destinacije za to su:

  1. Amerika(uključujući Havaje, koji pripadaju Americi)
  2. Velika Britanija
  3. Australija
  4. Malezija
  5. Singapur

 

Ovih godina, Holandija je postala popularnija destinacija zato što se kaže da je holandski sistem obrazovanja najbolji na svetu i holandska deca je najsrećnija na svetu. Takođe je lakše Japancima dobiti vizu za Holandiju. Čuo sam da je neka japanska žena došla sa dvoje dece u Holandiju i radi kao domaćica a njen muž radi u Tokiju i šalje pare za njihov život svakog meseca.

Ovo je malo tužna priča. Međutim, ima dosta ovakvih primera ne samo u Holandiji nego u celom svetu.

 

Loši uslovi na poslu u japanskoj firmi

Strašni uslovi na poslu Japanske firme

Veruje se da Japanci rade više i duže od svetskog proseka i možda neki misle da su Japanci radoholičari. Mogu da kažem da je to tačno i ne.

 

Starim Japancima je “Posao je život” ili “Život je posao”. Neki Japanci dobiju demenciju odmah posle penzionisanja već sa 65 godina pošto nema ništa drugo da rade i ne znaju da uživaju u životu. Ne poznaju nikakvo drugo zadovoljstvo osim rada.

U starom vremenu, bila je čast da radite više i duže. Možda je Japan postao jedan od najjačih ekonomskih država na svetu zahvaljujući ovoj časti.

S druge strane, mladi Japanci u današnje vreme ne žele da rade ovako. Ta čast nije više čast. Mladima treba privatno vreme za svoj život.

 

Pre dve godine, jedna dvadesetčetvorogodišnja Japanka, koja je radila u najvećoj marketinškoj agenciji Dentsu u Japanu, izvršila je samoubistvo na dan Božića zbog prekovremenog rada. Ona je radlia više od 100 prekovremenih sati mesećno. Ova situacija pokazuje da je verovatno radila do 12 sati u ponoć i kao i tokom vikenda.

Ova vest mi nije toliko šokantna pošto ne samo ova devojka nego mnogi Japanci izvršavaju samoubistvo zbog loših uslova na poslu. Samoubistvo ivršeno zbog posla zove se Karoši na japanskom. Broj samoubistva u Japanu je uvek više od 20.000 od 1977. godine. Neki bi rekili da je Karoši jedna vrsta japanskog običaja.

 

Na žalost mnoge japanske firme teraju radnike da rade duže od 8 sati dnevno odnosno 40 sati nedeljno, što je daleko više od 40 ustanovljenih sati po zakonu o standardima rada. Kad sam radio u japanskoj firmi auto-delova, radio sam oko 12 sati svaki dan od 8 sati do 20 sati, što znaci da sam radio oko 80 prekovremenih sati mesečno. Na kraju sam se odustao i došao sam u Holandiju.

Ako mi ne verujete, možete pogledati koliko ima Japanaca sa odelom u vozu čak i posle 23 sata, koji idu kući sa posla.

Mnogi Japanci napuštaju Japan u potrazi za zemljom u kojoj postoji razumno radno vreme i kako bi sačuvali život i zdravlje.

 

Zbog nesreće nuklearne elektrane u Fukušimi i straha od radijacije

Da li sećate zemljotresa u Japanu u Martu 2011. godine? Ovaj veliki zemljotres je izazvao cunami i živote je izgubilo oko 15,000 ljudi. Sećam se da sam živeo u stanu blizu Tokija tada i tuširao sam se u kupatilu kada se dogodio veliki zemljotres. Bilo je neverovatno jako i nikada nisam osetio tako jak zemljotres u mom životu čak iako ima zemljotres kao svaki drugi dan u Japanu.

Ovaj zemljotres je izazvao nezamislivu katastrofu, i kolaps nuklearne elektrane u Fukušimi. Ova nesreća je bila slična  Černobilskoj katastrofi zbog topljenja nuklearnog reaktora. To znaći da je visoka radijacija izašla van zgrade i ljudi u Fukušimi su morali da napušte svoju kuću i mnogi su postali kao izbeglice.

 

Sećam se da je tadašnja Vlada saopštila da radijacija neće biti veliki problem i da će se odmah naći rešenje. Ali to je bila velika laž. Svuda u istočnom Japanu, naročito u okolini Fukišime, je zabeležena visoka radijacija. Ne može da se vidi radijaciju očima ali ljudi su imali strah.

Stručnjaci su rekli da radijacija iz Fukušime nema veliki uticaj na telo generalno ali ima na trudne žene, decu i stare ljude. Onda su se plašili naročito roditelji koji imaju malu decu. Zamislite ako vaša deca dobiju rak u mladosti zbog visoke radijacije.

Onda su roditelji koji imaju malu decu odlučili da odu iz Japana. Kažu da je broj izuzetno velik. Nedavno sam se upoznao sa jednom porodicom koja je došla u Evropu zbog radiacije.

 

Zaključujem da broj emigracije iz Japana raste svake godine i japanska Vlada mora da obrati više pažnje na trend “Bežimo iz Japana” kako bi spasila zemlju izlacećeg sunca.

Ja sam Japanac, koji voli Srbiju i moja žena misli da sam lud. Živim u Holandiji i radim kao slobodan pisac i prevodilac. Možete me kontaktirati na e-mail adresi: info@tokiodosrbije.com.


Ako vam se sviđa članak
"Like" Tokio do Srbije
Možete da dobijete notifikaciju o novom članku

Tokio do Srbije

Related post

Comment

    • Siniša iz Krajine
    • February 6th, 2018

    Kotaro drago mi je da sam otkrio tvoj blog i jako lijepo pišeš, dobro znaš srpski. Ja trenutno učim japanski ali mi kanđi ide teško. Ne znam odakle da krenem. Skoro sam otkrio tvoj blog. Nastavi da pišeš i šaljem pozdrave iz Srbije 🙂 :*

    • Dragi Siniša, drago mi je što si pročitao moj prvi članak i hvala na komentar. Ne brini o Kanđima. Čak i mnogim Japancima je teško učiti na pamet. Mi učimo kanđi oko 9 godina u školi. Ja sam počeo da zaboravim mnogo reći pošto ne pišem rukom na papiru koristeći kanđi. Moj savet je korak po korak!

  1. Poštovani Kotaro,
    Nadam se da ćete pisati još ovakvih blogova.
    Hvala.

    • Dragi Bojan, Hvala ti na komentaru. Naravno hoću da nastavim ovako! To je moja želja 🙂

    • Ivana
    • March 3rd, 2018

    Dragi Kotaro,
    Drago mi je da sam otkrila tvog blog,veoma je zanimljiv.I ja sam kao i ti ,,pobegla” u Holandiju.Nadam se da ces uskoro opet objaviti neki tekst.
    Pozdrav iz ,,komsiluka”

    • Draga Ivane, Hvala ti što si našla i pročitala moj članak. Nakon 2 meseca od objavljenja ovog članka, objavio sam novi članak. Možete da ga pročitate 🙂 Veliki pozdrav!

  2. Odličan tekst…

  3. Hvala na jako opsirnom i jako dobrom tekstu. Nekako svi zivimo u zabloudi na osnovu onoga sto citamo u knjigama, a japanska korporacija je prva na mestu hvale u nasim poslovnim udzbenicima. Potrebno je vratiti se u realonst i istraziti realno misljenje ljudi.
    Pozdrav!

  4. Nisam do sada o tome razmišljao, ali sada kada čitam ovaj tekst razumem zašto se ljdui opredeljuju da idu. Današnjica nam daje mogućnost da vidimo van granica zemlje u kojoj smo, zato je sve više ljudi koji odlazi iz svojih rodnih zemalja, iz ovog ili onog razloga. Želje i potrebe su različite pa svako traži svoju sreću.

  1. No trackbacks yet.

O meni

プロフィール画像

Ja sam Japanac, koji voli Srbiju i moja žena misli da sam lud.

Živim u Holandiji i radim kao slobodan pisac i prevodilac.

Zanimanje: Istorija bivše Jugoslavije i političko-društveni problemi na Zapadnom Balkanu.

Možete me kontaktirati na e-mail adresi: info@tokiodosrbije.com.

Facebook

Kategorija

PAGE TOP